Бој на Граховцу (1858) 0001    Диван чини Цар-Отмановићу 0002    У Стамболу на своме дивану, 0003    Све му лале стале на дивану, 0004    Његове су лале и риџали, 0005    Стамболије оџе и хаџије. 0006    Кад је царе диван саставио, 0007    На дивану тужбу учинио: 0008    "Чули те ме, лале моје драге, 0009    "Од Мурата цара с Косовога 0010    "Има пуно пет стотин’ година, 0011    "Од кад нам је задобио царство, 0012    "Царовасмо пет стотин’ година, 0013    "Ратовасмо су седам краљева, 0014    "Ниједноме земље не пуштисмо, 0015    "Лале моје, од нашега царства, 0016    "Од Европе од Отмановине 0017    "До Данилу Петровићу књазу. 0018    "Књаз Данило осамовољио, 0019    "Не боји се цара ни ћесара, 0020    "Пружи ми се у земљу Турћију, 0021    "Пружи ми се уз Херцеговину, 0022    "Притиште ни Скендербеговину, 0023    "Притиште ми седам кадилука, 0024    "Развали ми тридес паланака, 0025    "Које су ми грађене с ферманом; 0026    "Одметну ми подајничку рају, 0027    "А најприје, моје лале драге, 0028    "Од санџака од Херцеговине 0029    "Одметну ми Жупу и Грахово, 0030    "Има пуно дванаес година, 0031    "Ни ми дају гроша ни харача, 0032    "Ни турскога хака са земаља. 0033    "И то књазу алалити ћасмо, 0034    "Но се пружи у земљу Турћију, 0035    "Одметну ми Пиву и Дромњаке, 0036    "За све јаде Зубце и Бањане, 0037    "На Бањаним’ обали ми кулу, 0038    "Пос’јече ми цареве сејгмене, 0039    "Понесе ми од боја топове, 0040    "Што су нама стари задобили 0041    "Под Клобуком градом бијелијем 0042    "У мошковског силна џенерала. 0043    "А знате ли, лале моје драге, 0044    "Кад притисне сву Херцеговину, 0045    "Хоће Босну ласно притиснути, 0046    "Нашему ће дину додијати, 0047    "Кад састави Босну и Србију, 0048    "Црну Гору и Херцеговину, 0049    "Мога би нам царство преузети. 0050    "Моје лале, да се промучимо, 0051    "Ми да наше царство придржимо! 0052    "Је ли була родила Турчина 0053    "У Стамболу, нашем Цариграду, 0054    "Да учини измет цару своме, 0055    "Да му дадем војску регулану, 0056    "Ради вјере и турскога дина, 0057    "Силне војске колико му драго, 0058    "А за војском таин и топове 0059    "И велико благо небројено, 0060    "Да изведе моју силну војску, 0061    "Лале моје, на Херцеговину, 0062    "Да понови цареве границе, 0063    "Да начини тридес паланака, 0064    "Да ми рају подајничку врне, 0065    "Па отоле војску да обрне, 0066    "Да удари на Карадаглију. 0067    "Црну Гору ватром да опали, 0068    "А седмеро Брда подарачи, 0069    "Да јењише Петровића књаза, 0070    "Црној Гори име пређедемо, 0071    "Јењи-шеер да је назовемо, 0072    "Тада бисмо царовали с миром, 0073    "И за дуго царство придржали. 0074    "Валај билај и тако ми дина! 0075    "Дао би му шћерцу за љубовцу 0076    "И сувише мохур од Стамбола, 0077    "Био би ми мохур саибија, 0078    "Првог лале бит’ у мени неће." 0079    Кад је царев диван разумио, 0080    Сви су Турци ником поникнули, 0081    У госпоцки диван погледали 0082    За три сата и седам декика, 0083    Не нађе се бега ни везира, 0084    Да бесједи с царом на дивану, 0085    Већ подоцкан Ђино паша стари 0086    Мефлећета града Међедина, 0087    Он овако бесједи султану: 0088    "Султан-царе, драги патишафу! 0089    "Дај ти мени војску регулану, 0090    "Силне војске дванаес хиљада, 0091    "Регулане војске изабране. 0092    "Све солдате из Анатолије, 0093    "И пред њима Ферис-пашу млада 0094    "И дај мени санџак барјак царски, 0095    "Без њега ми војевања нема, 0096    "За борјаком од боја топове, 0097    "Златну халку са Стамбол-капије 0098    "И тумбака топа великога 0099    "И два брата два Реџеповића 0100    "И четири велике тумбаре, 0101    "Чим ћу палит’ куле на ћенаре, 0102    "И прангије, чим ћу бранит’ војску; 0103    "И дај мени на море бродове, 0104    "Да завезем на ђемије војску, 0105    "Да се твоја не умори војска, 0106    "На Европу џадом путујући. 0107    "Док изидем под Херцеговину, 0108    "На суво ћу војску истурити, 0109    "Херцеговце љуте покупити, 0110    "Који полу царевине бране. 0111    "Има војске дванаес хиљада. 0112    "Више мени војске не требује, 0113    "Шњима ћу ти на границе доћи, 0114    "Поновићу цареве границе, 0115    "Начинити тридес паланака, 0116    "Рају ћу ти подајничку врнут’. 0117    "Отоле ћу војску обрнути 0118    "Те удрити на Карадаглију, 0119    "Црну Гору ватром опалити, 0120    "Сва ћу Брда таби учинити, 0121    "Јењисаћу Петровића књаза, 0122    "Пређес име малој Гори Црној, 0123    "Јењи-шеер назват’ је султану, 0124    "На Цетињу развалићу цркву, 0125    "Батаљити звоно принципово, 0126    "Начинити меџиди џамију, 0127    "Те учинит’ дину задужбину, 0128    "Тада ћемо царовати с миром 0129    "И за дуго придржати царство." 0130    То збораше, Бога не мољаше, 0131    Тако њему ни помоћи неће. 0132    Кад разумје султан на дивану, 0133    Ђино-паши ријеч бесиђаше; 0134    "Лало моја, Ђино паша стари! 0135    "Мојијем ћеш царством управљати." 0136    Све му даде, што је заискао, 0137    Силне војске дванаес хиљада, 0138    И пред њима Вериз-пашу млада, 0139    Даде њему санџак барјак царски 0140    И велике од боја топове, 0141    И даде му на мору бродове, 0142    Те завезли у ђемије војску 0143    И велику рану и џебану. 0144    Кад се силне паше завезоше, 0145    Цар пашама хаир даву даје: 0146    "Ајте с Богом, моје лале драге, 0147    "Баш у супрот динском душманину. 0148    "Да ви мало до невоље дође, 0149    "Наћићете пријатеља мога, 0150    "Пријатеља од Беча ћесара, 0151    "Даће вама праха и ђулета 0152    "И бешкога хљеба за солдате 0153    "Из бијела Дубровника града, 0154    "Помоћ’ ће ви, преварит’ ве неће." 0155    Отолен се паше подигнуше, 0156    И дењизом војску затурише, 0157    Истурише под Херцеговину, 0158    Па на суво војску извезоше, 0159    А на суву џаду натурише. 0160    Ето силне војске на Билећу, 0161    На Билећу табор учинише, 0162    Починуше два мјесеца дана, 0163    Док окупи Херцеговце љуте, 0164    Који полу царевине бране; 0165    Па с’ отолен војска подигнула, 0166    Царска сила на Бањане дође, 0167    На Бањане табор учинише, 0168    Починуше за неђељу дана, 0169    Док за војском таини стигнуше; 0170    Па се сила царска подигнула, 0171    На границу књазу ударише. 0172    Дочека их протопопе Лука 0173    Су његово стотину пандура 0174    Од равнога племена Бањана, 0175    Бој бијаху, боље не могаху, 0176    Док га царска сила освојила. 0177    Потискоше протопопа Луку, 0178    Четири му изгубише друга: 0179    Од Грахова Ћетка барјактара 0180    А до њега Јездовић-Јована, 0181    Од Бањана Петра Радовића 0182    А до њега дели Ђока малог. 0183    Кад видио протопопе Лука, 0184    Када виђе, е му не помаже, 0185    Ситне књиге на Цетиње пише: 0186    "Књаз-Данило, земљи господаре! 0187    "Ево су нам ударили Турци, 0188    "Царска сила низ Херцеговину, 0189    "Удрили су Турци на границу, 0190    "Е су Турци мене потиснули, 0191    "Четири ми друга изгубише, 0192    "На Вилусе табор учинише, 0193    "Индат мене, ако Бога знадеш." 0194    Ситне књиге земљу прегазише, 0195    На Цетиње часком допануше, 0196    А на руке Петровићу књазу. 0197    Кад видио, књиге што му кажу, 0198    Милије му од свијета биле, 0199    Ће с’ удрили на границу Турци; 0200    Жели боја, да Србе помене 0201    На Косову што су погинули. 0202    Он погледа по својој биљарди, 0203    Док угледа Филиповић-Петра 0204    И до њега протопопа Пера: 0205    "Брже да сте на Грахово равно! 0206    "Ево су нам Турци ударили, 0207    "Царска сила низ Херцеговину, 0208    "Удрили су Турци на границу, 0209    "Поп ни Лука у невољи цмили, 0210    "Е су Луци притужили Турци, 0211    "Четири му друга изгубили, 0212    "На Вилусам’ табор учинили, 0213    "Чувајте ми робље од Турака, 0214    "Док окупим малу Гору Црну, 0215    "Да цареву силу дочекамо." 0216    Па привати калем и хартију, 0217    Књиге ситне на племена пише, 0218    На војводе и на капетане. 0219    Прву шиље у Трешњево равно, 0220    А на руке Милошу сердару: 0221    "Најближи си тамо на ћенару, 0222    "Јес’ ли чуо, јес’ ли разумно, 0223    "Е су нама Турци ударили, 0224    "Сила царска низ Херцеговину, 0225    "Удрили су Турци на границу, 0226    "Поп нам Лука у невољи цмили." 0227    (Све му што је и како је каже.) 0228    "Брже купи све Цуце камене, 0229    "Да си шњима на Грахово равно, 0230    "Ту ћеш наћи војеводу Анта, 0231    "Жели боја дфа освети баба, 0232    "А до њега Паула сердара, 0233    "Жели боја да брата освети, 0234    "Онђе ћете починути с војском, 0235    "Ма на Турке ударит’ немојте, 0236    "Да ве љута не удари гуја, 0237    "Док окупим малу Гору Црну, 0238    "Да цареву силу дочекамо." 0239    Ону шиље, другу књигу пише, 0240    Те је спреми Чеву каменоме, 0241    А на руке змају огњеноме: 0242    "Чуј, војвода, Петре Вукотићу, 0243    "Јес’ ли чуо, јес’ ли разумио, 0244    "Е су нама Турци ударили, 0245    "Царска сила низ Херцеговину, 0246    "Удрили су на границу Турци, 0247    "Поп нам Лука у невољи цмили, 0248    "Е су Луци притужили Турци." 0249    (Све му што је и како је каже.) 0250    "Брже купи Озриниће љуте, 0251    "Да си брже на Грахово равно, 0252    "Не остави старога Машана, 0253    "Он је добар уређиват’ војску, 0254    "И три Вука Машанова сина, 0255    "Ђе ударе не требују муње." 0256    Ону шиље, трећу књигу пише, 0257    Опреми је у Бјелице тврде, 0258    А на руке Бору капетану: 0259    "Чу л’, Бориша, мене, капетане, 0260    "Јес’ ли чуо, јес’ ли разумио, 0261    "Е су нама Турци ударили, 0262    "Сила царска низ Херцеговину." 0263    (Све му што је и како је каже.) 0264    "Него купи све Бјелице листом, 0265    "Да си брже на Грахово равно, 0266    "Онђе ћете починути с војском, 0267    "А наТурке удрити немојте, 0268    "Док ви индат од Цетиња спремим." 0269    Ону шиље, а четврту пише, 0270    Опреми је у племе Његуше, 0271    А на руке Радоњић-војводи: 0272    "Јес’ ли, Иво, разумио дивно, 0273    "Е су нама ударили Турци, 0274    "Сила царска низ Херцеговину, 0275    "Поп нам Лука у невољи цмили." 0276    (Све му што је и како је каже.) 0277    "Брже купи све племе Његуше, 0278    "Да си брже на Грахово равно, 0279    "Онђе ћете починути с војском, 0280    "Ма на Турке удрити немојте, 0281    "Док окупим малу Гору Црну, 0282    "Да цареву силу дочекамо." 0283    Ону шиље, пету књигу пише, 0284    Опреми је питому Цеклину. 0285    А на руке Лукетићу Саву: 0286    "Чуј, сердару, Лучићу Савићу, 0287    "Е су Турци нама ударили 0288    "Царска сила низ Херцеговину." 0289    (Све му што је и како је каже 0290    Ђе поп Лука у невољи цмили). 0291    "Брже купи нахију цеклинску, 0292    "Да идемо на Грахово равно, 0293    "Да цареву силу дочекамо." 0294    Ову шиље, шесту књигу пише, 0295    Опреми је селу Љуботињу, 0296    А на руке силну попу Ђуру: 0297    "Чуј, војвода, силан попе Ђуро, 0298    "Земан дође ваља војевати, 0299    "За крс часни крвцу прољевати, 0300    "Ми да Србе старе поменемо, 0301    "На Косово што су погинули." 0302    Кад је ситне књиге растурио, 0303    Он дозива Петровића Мирка: 0304    "Ево тебе, брате, Цетињани, 0305    "Све Бајице, шњима Доњекрајци, 0306    "А ево ти од боја топови, 0307    "Да си брже на Грахово, Мирко, 0308    "Онђе ћете све војводе наћи, 0309    "Лијепо ћеш починути с војском, 0310    "Па ћеш, Мирко, уводити Турке. 0311    "Кад на здравље Спасов данак дође, 0312    "Предвојићеш на четворо војску, 0313    "Са четири стране ударите, 0314    "Крв пролијте, зажалит’ немојте, 0315    "Ради Бога и крста часнога, 0316    "Ради срца и слободе драге, 0317    "Немој пуштит’ из Грахова Турке 0318    "Да унесу цареве топове 0319    "И свилено царево чадорје, 0320    "Е т’ овамо повратишта нема." 0321    Кад разумје Петровићу Мирко, 0322    Приватио војску и топове, 0323    Ето Мирка на Грахово равно. 0324    Каде Мирко на Грахово дође, 0325    Све војводе на Грахово нађе. 0326    Војводама божју помоћ викну, 0327    Војводе су на ноге ђипнуле, 0328    Те му с нога помоћ одазивљу. 0329    Мало сјели, те су починули, 0330    Тада рече Петровићу Мирко: 0331    "Да војводе, моја браћо драга! 0332    "Је ли који уводио Турке, 0333    "Ђе су Турци табор учинили, 0334    "Има л’ војске, колико се каже? 0335    "Смијемо ли Турцим’ ударити?" 0336    Војводе му ријеч бесјеђаху: 0337    "Господине, Петровићу Мирко, 0338    "Силна турска на Граховац војска, 0339    "Чадорови ка и лабудови, 0340    "А мушкети како гора честа, 0341    "На регулу цареви солдати, 0342    "Нема војске, колико се кажђе, 0343    "У над божиј, добићемо Турке." 0344    Па одоше уређиват’ војску, 0345    С које ће им стране ударити: 0346    С Омутића Петра Вукотића, 0347    Око њега Озринићи љути, 0348    А до њега Милоша сердара, 0349    И ђидију војводу Илију, 0350    За њима Цуце, убојице љуте, 0351    И Бјелице, који кавгу траже, 0352    Уз ријеку Паула сердара, 0353    А до њега Јован-капетена 0354    С Бањанима и с Граховљанима 0355    На богазе и на метеризе. 0356    Вели Мирко: "ја ћу од Средњака." 0357    А Радовић бесједи војвода: 0358    "Ја ћ’ од Орла високе планине, 0359    "Нек удари Ђуро на коњике 0360    "И његово гарзе пет стотина; 0361    "Почините три бијела дана, 0362    "Док на здравље Спасов данак дође, 0363    "Тада ћемо Турцим’ ударити, 0364    "Браћо моја, су четири стране, 0365    "Крв пролијте, зажалит’ немојте, 0366    "Рад образа свијетлога књаза, 0367    "Ради срца и слободе драге, 0368    "Па што нама Бог и срећа даде!" 0369    Тако рекли, па се послушаше, 0370    Све војводе на ноге ђипише, 0371    Капетани војску окренуше, 0372    Су три краја Турке оклопише, 0373    Ту је силна војска замркнула, 0374    Док уторник на здравље свануо, 0375    Србима је срећа прискочила, 0376    А Турцима велика несрећа. 0377    Дигоше се из табора Турци, 0378    Ударише на Омутић тврди 0379    На стражаре и српске пандуре, 0380    А то виђе протопопе Лука, 0381    На војводе очи исколачи: 0382    "Сад војводе, Петре и Милошу, 0383    "Нијесте ми прије вјеровали, 0384    "Има, браћо, два бијела данка, 0385    "Мене гоне Турци без престанка, 0386    "Сад на ноге, да се покољемо, 0387    "Рад образа свијетлога књаза." 0388    Ту четири бијаху војводе, 0389    Једно Петре, а друго Милошу, 0390    И ђидија војвода Илија, 0391    А четврто Боро капетане, 0392    Међу њима протопоп бијаше, 0393    Сви на ноге једино ђипише, 0394    Полећеше уз Омутић тврди 0395    Озринићи лави изабрани, 0396    До њих Цуце, убојице љуте, 0397    И Бјелице, који кавгу траже, 0398    Турци су их снажно дочекали, 0399    Бој бијаху, боље не могаху. 0400    Црногорски гину вицијали, 0401    Црногорци ма не узмицаху. 0402    Турцима се ближе примицаху 0403    На мушкете и на метеризе, 0404    На Омутић часком испануше; 0405    Кад се нашли на невољи Турци, 0406    Побјегоше низ Омутић тврди. 0407    Црногорци пушке потурише, 0408    А за оштро гвожђе приватише, 0409    Те сијеку на буљуке Турке. 0410    Да је коме стати те гледати, 0411    Како ножи српски сијеваху, 0412    Како турске главе зијеваху! 0413    А да видиш протопопа Луке! 0414    Он потеже сребрна анџара, 0415    Па у Турке загон учинио, 0416    Те сијече на буљуке Турке, 0417    Не сијече из реда солдате, 0418    Но бираше цареве бимбаше, 0419    Црногорске свети вицијале; 0420    До табора Турке догоњаше. 0421    Дочека га огањ од топова, 0422    Погоди га дели алка златна, 0423    Те погибе протопопе Лука, 0424    Црној Гори цвијет укинуше, 0425    А до њега Бора капетана, 0426    А до Бора Манојловић-Риста, 0427    Он бијаше перјаницим’ дика. 0428    Љуто цмили протопопе Лука: 0429    "Ђе си, брате, Петровићу Миле? 0430    "Унеси ми главу и оружје, 0431    "Да ме, брате, не сијеку Турци." 0432    Миле за то ни абера нема, 0433    Но су њега забољеле руке 0434    За свог брата сијекући Турке. 0435    Грми, сива, а крв се пролива, 0436    А још Мирка нема од Средњака. 0437    Лад видио Пајо капетане, 0438    Он појави ћеливан ћилаша, 0439    Ето њега крајем од ордије, 0440    До табора Мирку догоњаше: 0441    "Господине, Петровићу Мирко, 0442    "Пушти војску, ја те Богом кумим, 0443    "Погибе нам нахија катунска!" 0444    Срдито му Мирко одговара: 0445    "Нека гину и како му драго, 0446    "Да јесмо ли говорили, Пајо, 0447    "До четвртка да нам боја нема." 0448    Пајо му се Богом заклињаше: 0449    "Турци су нам прије ударили." 0450    Кад разумје Петровићу Мирко, 0451    Он завика силна попа Ђура: 0452    "Удри, Ђуро, с гарзом на коњике." 0453    А кад чуо војевода Ђуро, 0454    Он појаше широка дорина, 0455    Поред њега Пајо на ђогина, 0456    А за њима гарзе пет стотина. 0457    Кад удари гарза на коњике, 0458    Ко гледаше, свак рећи могаше, 0459    Погинуће гарза од коњика, 0460    Али, браћо, није по гледању, 0461    Но по срећи и божјој помоћи. 0462    Кад удари гарза на коњике, 0463    Предвојише на двоје коњике, 0464    Половину бјеху наћерали. 0465    У несрећну Корјенићку жупу, 0466    Те се ломе коњи и јунаци, 0467    Седамдесет глава посјекоше, 0468    А толико хата ухватише. 0469    Они полу у табор гоњаху, 0470    А за њима силан попе Ђуро 0471    На његову широку дорину, 0472    Он сијече на буљуке Турке, 0473    До табора Турке догоњаше. 0474    Дочека га огањ од топова, 0475    Те погибе силан попе Ђуро, 0476    Свој се гарзи крила уломише. 0477    Док загрмје муња од облака, 0478    То не сину муња од облака, 0479    Но војвода Мирко од Средњака, 0480    За њима су соколови сиви, 0481    Ударише на топове снажно, 0482    На топове и на топакрале, 0483    На тумбаре и често чадорје. 0484    Кад се паша на невољи нађе, 0485    Удрише му писке у солдате: 0486    "Савијте се у тумбар, солдати, 0487    "Ево Мирка и његове војске, 0488    "Сад ће нама топове отети, 0489    "Да велики лагум закопамо, 0490    "Да његову војску лагумамо." 0491    Ал’ се срећа догодила Мирку, 0492    У војсци му војника бијаше, 0493    Који су му у Стамболу били, 0494    Разумију што говоре писке, 0495    Они трче, кажу команданту: 0496    "Не за Бога, господине Мирко, 0497    "Разумјесмо што говоре писке, 0498    "Савише се у табор солдати, 0499    "Да велики лагум закопају, 0500    "Сад ће пашу лагумати војску." 0501    Кад разумје Петровићу Мирко, 0502    Глас учини међу Црногорце: 0503    "Похватајте метеризе тврде, 0504    "Да тучемо Турке под чадорје." 0505    Регулани па га послушали, 0506    Похваташе метеризе тврде, 0507    Они туку Турке под чадорје. 0508    Док у вече акшам нојца дође, 0509    Почеше се купит’ Црногорци, 0510    Војводама доносит’ поштење, 0511    Иљада су глава донијели, 0512    Седамдесет глава изгубили, 0513    А толико рањеније кажу. 0514    Измакле се војске, починуше, 0515    Док сриједа сванула на здравље, 0516    Црногорци мртве покопаше, 0517    Рањенике дома оправише, 0518    Војводе се опет састануше 0519    На Омутић планину крваву, 0520    Стадоше се Срби разговарат’: 0521    "Како ћемо Турцим’ ударити 0522    "И царевој сили одољети?" 0523    Стари Манаш ријеч бесјеђаше: 0524    "Не мислите, ко ће погинути, 0525    "Но мислите, који ће добити 0526    "И учинит’ велико поштење, 0527    "Помислите, браћо, на Милоша, 0528    "Што погибе на пољу Косову 0529    "За Лазара, господара свога, 0530    "Нигда Милош умријети неће, 0531    "Док је људи и овог свијета." 0532    А бесједи Јован капетане: 0533    "О мој бабо, Вукотићу Машо, 0534    "Ја ћу своју главу изгубири 0535    "Ја уграбит’ санџак барјак царски 0536    "За крсташа славнога Лазара." 0537    Ал’ бесједи Радоњић војвода: 0538    "Срби браћо, да се послушамо, 0539    "Да на Турке снажно ударимо, 0540    "Не би ли нам срећа добра била, 0541    "Да цареву силу добијемо, 0542    "Господару сабљу припашемо, 0543    "Моја браћо, у седам краљева, 0544    "Да скинемо турски јарам с врата 0545    "Сиротињи на Херцеговини." 0546    У ријечи, коју бесједили, 0547    Док их ситна књига допанула 0548    Од питоме Корјеничке шупе 0549    Од ђетића Поповића Гаша, 0550    Ком падаше на ум на Косово 0551    И на вјечне муке од Турака: 0552    "Чуј, војвода, Петровићу Мирко, 0553    "Ето на те босанског везира! 0554    "Индат води на Граховац војсци, 0555    "Води војске четири хиљаде, 0556    "А ћерају ране и џебане, 0557    "Има пуно хиљаду комора. 0558    "Ако пуштиш на Граховац војску, 0559    "Ништа моћи учинити нећеш, 0560    "Него војску на Долове спремај, 0561    "Те чекајте босанског везира 0562    "Не би ли ти добра срећа била, 0563    "Да добијеш босанског везира, 0564    "Ласно ће те и те помиловат’." 0565    Кад разумје Петровићу Мирко, 0566    Он дозива Обреновић-Драга: 0567    "Ето тебе гарзе пет стотина, 0568    "Ајде, Драго, на Долове равне, 0569    "Чекај, Драго, Турке на Долове, 0570    "Не би ли ти добра срећа била, 0571    "Да добијеш босанског везира, 0572    "Не пушти их ноћно у ордију, 0573    "Спремићу ти Филиповић-Петра, 0574    "За њим друга дванаес стотина, 0575    "Оћу сјутра, кад огрије сунце." 0576    А у Драга поговора нема, 0577    Већ привати гарзе пет стотина, 0578    Ето Драга на Долове равне, 0579    Те чекаше Турке на Долове. 0580    Док у јутро јутро освануло, 0581    Навалише од Клобука Турци, 0582    Препаде се Обреновић Драго, 0583    Колико је силе у Турака, 0584    Ама своју гарзу сокољаше: 0585    "Браћо гарзо, да се послушамо, 0586    "Из бусије Турке дочекајте, 0587    "Ударите, и не узмакните, 0588    "Боље нам је мушки погинути 0589    "Но се женски војводама врнут’." 0590    У ријечи коју бесједили, 0591    А ето ти Филиповић-Петра, 0592    За њим друга дванаес стотина. 0593    Ђе се сташе, ту се ударише, 0594    Из бусије Турке дочекаше, 0595    Низ Долове Турке наћераше. 0596    Ту јунаке забољеше руке, 0597    Низ Долове сијекући Турке, 0598    Иљаду су посјекли Турака, 0599    А иљаду отеше комора. 0600    А војводе боље уранише, 0601    Те се Богу драгом помолише, 0602    На четворо војску раздвојише, 0603    Са четири стране ударише. 0604    Стаде цика танкијех пушака, 0605    Стоји писка ножа и сабаља, 0606    Стоји бупа сјајнијех мушкета, 0607    Загрмљеше обоји топови, 0608    Земља јечи, ведро небо звечи, 0609    Вас Граховац тама попанула, 0610    Провре црна крвца под чадорје. 0611    Кад се нашли на невољи Турци, 0612    Побјегоше бијелу Клобуку, 0613    Повезоше цареве топове, 0614    Понијеше санџак барјак царски, 0615    Ма не даду храбри Црногорци. 0616    Ма то виђе Петровићу Мирко, 0617    Он у Турке коња нагоњаше, 0618    Од бедре му сабља сијеваше, 0619    Те сијече на буљуке Турке, 0620    Док пос’јече седамнаес бега, 0621    Све господе од Стамбола града, 0622    Те освети силан попа Ђура. 0623    А то виђе Петре Вукотићу, 0624    Он завика Јован-капетана: 0625    "Знаш, Јоване, то је јучер било, 0626    "На Омутић међу војводама 0627    "Ми смо Богу емил учинили, 0628    "Да отмемо барјак и топове, 0629    "Урекоше из табора Турци. 0630    "Понијеше барјак и топове, 0631    "Оставише табор и чадорје." 0632    Па у Турке загон учинио, 0633    Од бедре му сабља сијеваше, 0634    Те сијече Турке на буљуке. 0635    Кад удари Петре Вукотићу, 0636    Ка да удри Марко Краљевићу, 0637    Он пос’јече дванаес тобџија, 0638    И оте им цареве топове. 0639    Па то Јован виђе капетане, 0640    Он потеже сребрна анџара, 0641    Ка да удри Реља под крилима, 0642    Све сијече турске барјактаре, 0643    Док пос’јече санџак-барјактара, 0644    Уграби му санџак барјактарски. 0645    А то виђе Радоњић војвода, 0646    Он у Турке коња нагоњаше, 0647    С леђа чува свога команданта, 0648    Он сијече Турке на буљуке, 0649    Док пос’јече силна силиктара 0650    За сокола цеклинског сердара, 0651    А то виђе војвода Илија, 0652    Он у Турке коња нагоњаше, 0653    Од бедре му сабља сијеваше, 0654    На буљуке Турке разгоњаше, 0655    Док пос’јече млада кајмакама 0656    За свог брата Гаврила сердара. 0657    А то виђе Радојев Шћепане, 0658    У јунаку пуче срце живо, 0659    Ђе му нема протопопа Луке, 0660    Бијаше се научио шњиме 0661    Сјећи Турке, а чинит’ поштење, 0662    Он потеже ножа пламенога, 0663    Те сијече Турке, на буљуке, 0664    Док пос’јече делибашу царског 0665    За сокола протопопа Луку. 0666    А то виђе војвода Милићу, 0667    Он у Турке коња нагоњаше, 0668    Те сијече на буљуке Турке, 0669    Док пос’јече Миралаја млада 0670    За свог брата Бора капетана. 0671    Ма то виђе Матановић Перо, 0672    Он у Турке коња нагоњаше, 0673    Те сијече Турке на буљуке. 0674    Црногорци храбри кидисали, 0675    Те цареву силу посјекоше, 0676    Док нагнаше пашу на Станишу. 0677    Дочека га Копривица Станко 0678    Са голијем ножем у рукама, 0679    Паша му се голом сабљом брани, 0680    Задостају седам осам рана, 0681    Док Станиша пашу изгубио. 0682    Иза паше потеже им рука, 0683    А Турцима влика нерука, 0684    Од Турака дванаес хиљада, 0685    Не утече жива пиличника, 0686    Да унесе кунте ни кулете, 0687    Него цигло дванаес стотина 0688    До Требиња града питомога. 0689    Слава Богу и светоме спасу! 0690    Кад не роди у Србију Срба. 0691    Да освети славнога Лазара, 0692    Што погибе на пољу Косову, 0693    До Данила Петровића књаза, 0694    Он освети славнога Лазара 0695    На Граховцу пољу широкоме, 0696    Док Бог даде и света Госпођа, 0697    Те му сина круна допанула.